Pristupačni turizam omogućava dostupnost – mobilnu, vizualnu, slušnu i mentalnu – tako da svi korisnici univerzalno dizajniranih proizvoda, usluga i okruženja, mogu da deluju nezavisno, ravnopravno i dostojanstveno.
Obično ne smatramo da je neka izuzetna pogodnost ako na brižljivo isplaniranom letovanju možemo da uđemo u hotel. Osim kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. Tad smo skloni da verujemo kako je ulazak u hotel posebna potreba, a sve ostalo stvar nedostižnog luksuza.
međutim, pored toga što je reč o ispunjenju najosnovnijih potreba, ulaganje u pristupačni turizam je i nvesticija koja se nesumnjivo vraća. Putovanja osoba sa invaliditetom Evropi donose godišnji prihod od 80 milijardi evra.
Čest je slučaj da internet prezentacije hotela i drugih turističkih objekata ne odgovaraju realnoj ponudi. Hotel se smatra pristupačnim ukoliko ima izgrađenu rampu za korisnike kolica.
Niti je za kvalitetan odmor dovoljno ući u hotel, niti je motorni invaliditet jedini kriterijum pristupačnosti. Da li su i za koga pristupačni svi drugi sadržaji hotela – od same sobe i toaleta, preko restorana, do teretane i bazena? Da li postoje taktilne staze, informacioni planovi i mape, jelovnici na Brajevom pismu? Audio sistemi? Da li je osoblje obučeno (makar u osnovama etikecije) kako da se ophodi prema osobama sa invaliditetom? To su samo neka od pitanja za procenu i planiranje pristupačne usluge
